Кумовање Грчића Манојла. (из Црне горе) 0001    Двије су се куме подигнуле, 0002    Двије куме, у једнога кума, 0003    У онога Грчића Манојла; 0004    Једно јесте танана Гркиња, 0005    А друго је бијела Влахиња. 0006    У Влахиње чедо мушко било, 0007    У Гркиње није, но ђевојка, 0008    И дођоше куму на дворове, 0009    Те крстише двоје ђеце лудо. 0010    А кад сјутра зора долазила, 0011    Но да рече танана Гркиња: 0012    „Мио куме, Грчићу Манојле! 0013    „Промијени ову ђецу луду: 0014    „Дај ти мене чедо Влахињино, 0015    „А Влахињи да дамо ђевојку, 0016    „И дајем ти Божу вјеру тврду, 0017    „Даваш ћу ти га измјерит’ са златом.” 0018    Превари се, Бог да га убије! 0019    Па разм’јени двоје ђеце лудо. 0020    Ондолен се куме подигнуле, 0021    Кад Влахиња планинама била, 0022    Нешто јој се чедо усциктало; 0023    Мајка му се бјеше препанула, 0024    Па почину насред друма пута, 0025    Те развила оно чедо лудо; 0026    Али није мушко, но ђевојка! 0027    Шњом удари о камену станцу, 0028    Ста ју цика, како змије љуте, 0029    Па отиде натраг кукајући. 0030    Када куму на дворове дође, 0031    Куму своме ријеч говорила: 0032    „А за Бога, мој куме Манојле! 0033    „Што продаде кума за цекине? 0034    „Платио га светоме Јовану!” 0035    А он јој се криво кунијаше: 0036    „А нијесам, моја мила кумо, 0037    (А дијете држи на кољену) 0038    „Та не ијо од овога месо!” 0039    Тада млада на дворове пође 0040    И бешику празну понијела. 0041    А Манојло коња узјахао, 0042    И Гркињи на дворове пође, 0043    Те му млада чедо наплатила. 0044    Па ондолен отиде Манојло; 0045    Кад је био друму у планину, 0046    На пут срете једно јагње црно, 0047    Па упали жестоку стријелу, 0048    Те погоди оно јагње црно, 0049    Па г’ испече друму у планину, 0050    Испече га, па обједовао, 0051    Једно плеће у зобницу бача, 0052    Па отиде на своје дворове. 0053    Ал’ га срете вјереница љуба, 0054    Она бјеше сузна и крвава, 0055    Но ју пита Грчићу Манојло: 0056    „Што је тебе, моја вјерна љубо?” 0057    Све му, што је, по истини каза: 0058    „Искочи ми из руку дијете, 0059    Проврже се црнијем јагњетом, 0060    „И утече мене уз планину.” 0061    Манојло се таде сјетоваше: 0062    „Ја сам, љубо, јагње дочекао, 0063    „Убио га, па га испекао, 0064    „И од њега, љубо, обједова’, 0065    „И плеће сам меса оставио; 0066    „Врзи руку у зобницу вранцу!” 0067    Она бачи у зобницу руку, 0068    Оно плеће меса дофатила, 0069    Ал’ је оно од ђетета рука! 0070    Тадер му је љуба говорила: 0071    „А Манојле, траг ти погинуо! 0072    „Ти не био продавати кума.” 0073    Богу фала, јер ј’ овако било!